Islamski web sajt

Prve generacije muslimana i ramazan 1. deo

– Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, je rekao: „Postač ima dvije radosti: jednu kada iftari, a drugu kada sretne svog Gospodara.[1]

 

– Neki pripadnici prvih generacija muslimana su na noćnom namazu u ramazanu sklapali hatmu na svaka tri dana, drugi na svakih sedam dana, poput Katadea, a neki na svakih deset dana, poput Ebu Redžaa el-Utaridija.[2]

 

– Selefi su ramazanom Kur’an učili i u namazu i van namaza, pa je el-Esved ibn Jezid, na primjer, sklapao hatmu svakog drugog dana.[3]

 

(Ebu Amr, El-Esved ibn Jezid ibn Kajs el-Kufi, prvak učenjaka, uzor. Bratić je Alkameu ibn Kajsu, a daidža Ibrahimu en-Nehaiju. To je porodica u kojoj su prvaci znanja i djelovanja. Doživio je džahilijet i islam, ali nije sreo Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve sellem On je poput Mesruka u veličanstvenosti, znanju i pouzdanosti, njihov ibadet se navodi za primjer. Vidjeti: Sijeru ealamin-nubela’, 5/13-15.)

 

– Ibrahim en-Neha’i bi u zadnjoj trećini ramazana sklapao hatmu svaki drugi dan, a u prvoj i drugoj na svaka tri dana.[4]

 

(Ebu Imran, Ibrahim ibn Jezid ibn Kajs en-Neha’i spada u generaciju mlađih tabi’ina, bio je jedan od predvodnika učenjaka u svom vremenu, hafiz hadisa, pravnik Iraka, velikan. Bio je muftija u Kufi zajedno sa Ša’bijem, i bio je dobar i bogobojazan. Se’id ibn Džubejr kaže: „Zar od mene tražite fetvu, a među vama Ibrahim (en-Neha’i)?“ Vidjeti: Sijeru ealamin-nubela’, 4/523., Muessesetur-risale.)

 

– Katade ibn Di’ame je u zadnjoj trećini ramazana svakog dana sklao hatmu.[5]

(Katade ibn Diame es-Sedusi, povjerljiv prenosilac, bio je veliki autoritet u hadiskoj znanosti. Ebu Hilal pripovijeda: „Upitao sam Katadea o jednoj mes’eli pa reče: ’Ne znam.’ Rekoh mu: ’Reci po svom mišljenju.’ On reče: ’Nisam rekao po mišljenju već četrdeset godina. Tad je imao pedeset godina.“ Kada je Katade došao kod Seida ibn Musejjiba počeo ga je ispitivati nekoliko dana, pa mu Seid reče: „Da li znaš napamet sve što si me pitao?“ Katade reče: „Da. Pitao sam te to i to, pa si odgovorio to i to, pitao sam te o tome i tome, pa si rekao to i to, a Hasan je rekao to i to…“, sve dok mu nije ponovio mnoge hadise. Seid reče: „Mislim da Allah nije stvorio nekog poput tebe (tj. da ti nema ravnog).“ Vidjeti: et-Tabekatul-kubra, 7/173.)

 

Imam Šafija bi tokom ramazana sklopio šezdeset hatmi mimo namaza, a i od Ebu Hanife se prenosi slično.[6]

 

(Muhammed ibn Idris eš-Šafi’ijj el-Kureši, veliki alim svog vremena, osnivač šafijskog mezheba, pomagač Sunneta, fekih ummeta. Rođen je u Gazi 150. h.g., i ubrzo je postao jetim. Odrastao je kod majke koja se sa njim preselila u Mekku kada je imao dvije godine, gdje je perfektno naučio streljaštvo, arapski jezik i šerijat. Zatim je postao prvak tog vremena u fikhu. Muslim ibn Halid ez-Zendži mu je rekao: „Daj fetve, o Ebu Abdullah, tako mi Allaha vrijeme ti je da daješ fetve.“, a Šafija je tada imao samo petnaest godina. Između ostalog bio je dobar poznavalac medicine, i govorio je: „Nakon znanja o halalu i haramu, nema plemenitije nauke od medicine.“ Vidjeti: Sijeru ealamin-nubela’, 8/258.)

 

(Ebu Hanife, en-Nu’man ibn Sabit ibn Zuta el-Kufi, imam fekih ummeta, alim Iraka. Rođen je osamdesete godine po Hidžri, za vrijeme mlađin tabi’ini. Upitan je imam Malik: „Da li si vidio Ebu Hanifu?“, pa je rekao: „Da, vidio sam čovjeka koji, kada bi te htio ubijediti da je ovaj stub od zlata – dokazao bi ti to.“ Od Abdullaha ibn Mubareka se prenosi da je rekao: „Nisam vidio poštovanijeg čovjeka u sijelu, ljepšeg ponašanja i blažeg od Ebu Hanife.“ Jahja ibn Abdulhamid prenosi od svog oca da je rekao: „Družio sam se sa Ebu Hanifom šest mjeseci, nisam vidio da je klanjao sabah osim sa jacijskim abdestom, i svake noći bi sklopio hatmu pred sehur.“ Vidjeti: Sijeru ealamin-nubela’, 6/399.)

 

– Er-Rebi’ ibn Sulejman kaže: „Šafija je tokom ramazana sklapao 60 hatmi, i to sve u namazu.[7]

 

– Katade bi podučavao Kur’anu u ramazanu, a ez-Zuhri bi na početku ramazana rekao: „Ovo je mjesec učenja Kur’ana i hranjenja postača.[8]

 

– Ibn Abdulhakem kaže: „Kada bi Malik (ibn Enes) dočekao početak ramazana ostavio bi čitanje hadisa i sijela učenjaka, a posvetio bi se Kur’anu iz mushafa.[9]

 

(Šejhul-islam, autoritet islama, imam Medine, osnivač malikijskog mezheba. Nije mu bilo sličnog alima nakon tabi’ina, ni u fikhu ni u hifzu. Vidjeti: Sijeru ealamin-nubela’, 7/153.)

 

– Abdurrezzak kaže: „Sufjan es-Seuri bi na početku ramazana ostavio sav dobrovoljni ibadet mimo učenja Kur’ana, kojem bi se potpuno posvetio.[10]

 

(Sufjan ibn Seid ibn Mesruk ibn Habib es-Seuri, šejhul-islam, predvodnik učenjaka, hafiz hadisa, prvak učenjaka praktičara u svom vremenu. Sufjan ibn Ujejne kaže: „Nikom se ne daje prednost nad Sufjanom od ljudi iz njegovog vremena u fikhu, hadisu, zuhdu i svim ostalim oblastima.“ Ibn Šeuzeb kaže: „Čuo sam Ejjuba es-Sihtijanija kako kaže: ’Iz Kufe nam nije došao niko bolji od Sufjana es-Seurija.’“ Vidjeti: Sijeru ealamin-nubela’, 6/626.)

 

– Seid ibn Džubejr je u ramazanu sklapao hatmu između akšama i jacije, s tim da bi jaciju odlagali i klanjali kasnije.[11]

 

(Se’id ibn Džubejr el-Esedi el-Kufi je bio velikan među tabi’inima, pouzdan prenosilac, islamski pravnik, ubijen je kao šehid od strane Hadždžadža ibn Jusufa 95.h.g., a imao je manje od 50 godina. Se’id ibn Džubejr je rekao: „Bogobojaznost znači da se bojiš Allaha tako taj strah bude prepreka između tebe i grijeha. To je bogobojaznost. Zikr znači pokornost Allahu, pa ko Mu bude pokoran taj Ga je spomenuo, a ko Mu ne bude pokoran, taj Ga ne spominje makar puno izgovarao tesbih (subhanallah) i učio Kur’an.“ Vidjeti: Sifetus-safveh, 2/44-45., tahkik: Ahmed ibn Ali, Darul-hadis, Kairo.)

 

– Veki’ ibnul-Džerrah je ramazanom svake noći sklapao hatmu i proučio još trećinu Kur’ana više. Klanjao bi po dvanaest rekata duha namaza i klanjao bi od podne do ikindije.[12]

 

(Veki’ ibnul-Džerrah ibn Melih ibn Adijj, predvodnik učenjaka svog vremena, hafiz hadisa, među najveći muhaddisima Iraka, prvak. Bio je more znanja i imam u hifzu. Jahja ibn Jeman kaže: „Kada je preselio Sufjan es-Seuri, na njegovo mjesto je sjeo Veki’.“ Ahmed ibn Hanbel je rekao: „Nisam nikog vidio da bolje pamti i razumije znanje od Veki’a.“ Vidjeti: Sijeru ealamin-nubela’, 9/140., Muessesetur-risale.)

 

– Abdullah ibn Omer bi iftario samo sa siromasima, pa ako bi njegova porodica otjerala siromahe, on tu noć ne bi jeo. Nekada bi mu došao prosjak dok jede, ustao bi i dao mu svoj dio hrane. Kad bi se vratio za sto, vidio bi da je njegova porodica pojela svu hranu, pa bi ostao gladan i sutradan bi takav nastavio da posti.[13]

 

– Musebbih ibn Seid kaže: „Muhammed ibn Ismail (el-Buhari) bi u ramazanu svakog dana proučio cijeli Kur’an, a na teravijama bi proučio trećinu Kur’ana.[14] Jedne noći dok je klanjao ubo ga je os sedamnaest puta, pa kada je završio namaz reče: ’Vidite šta me je to uznemiravalo u namazu.’ Oni pogledaše i vidješe da ga je os ubo na sedamnaest mesta, a da nije prekinuo namaz.“[15] Kada je završio sa namazom, neko ga je upitao: „Zašto nisi izašao iz namaza kad te je prvi put ubo?“ On reče: „Učio sam jednu suru, pa sam volio da je završim.[16]

 

(Muhammed ibn Ismail el-Buhari ibn Ibrahim ibnul-Mugire, vođa pravovjernih u hadisu, autor Sahiha. Nedžm ibn Fudajl kaže: „Vidio sam Allahovog Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve sellem, u snu, kao da hodi, a Muhammed ibn Ismail ide za njim. Kada god bi Poslanik podigao svoje stopalo, Muhammed ibn Ismail bi tu stavio svoje stopalo.“ Vidjeti: Sijeru ealamin-nubela’, 10/86., Darul-hadis.)

Nastaviće se inšallah…

[1] Bilježi Muslim.

[2] Vidjeti: Ibn Redžeb el-Hanbeli, Letaiful-me’arif, 171.

[3] Ibid.

[4] Ibid.

[5] Ibid.

[6] Ibid.

[7]Vidjeti: Sijeru ealamin-nubela’, 8/248.

[8] Ibid.

[9] Ibid.

[10] Ibid.

[11] Vidjeti: Hiljetul-evlija’, 6/273., i Sijeru e’alamin-nubela’, 4/324.

[12] Vidjeti: Sijeru e’alamin-nubela’, 12/109.

[13] Vidjeti: Leta’iful-me’arif, 314.

[14] Vidjeti: Sijeru ealamin-nubela’, 10/86.

[15] Vidjeti: Sijeru ealamin-nubela’, 10/103.

[16] Vidjeti: Sijeru ealamin-nubela’, 10/104.

image_pdfimage_print