Dvadeset i deveti hadis: Šta treba reći onaj kome je učinjeno da zaboravi ajet ili suru

Prenosi se od Ibn Mes'uda, radijallahu anhu, da je rekao: „Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: „Neka niko od vas ne kaže: „Zaboravio sam taj i taj ajet,“ već je učinjeno da bude zaboravljen.“ (Muttefekun ‘alejhi)

Od njega se, radijallahu anhu, također prenosi da je rekao: „Čuo sam Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da kaže: „Nije lijepo čovjeku da kaže: „Zaboravio sam neku suru tako i tako“, ili: „zaboravio sam neki ajet tako i tako“, već je učinjeno da zaboravi.“ (Muslim)

Koristi hadisa:

Prva korist: Uputa Poslanika sallahu alejhi ve sellem njegovom ummetu da govore lijepe i probirljive riječi i da napuste ružan govor, kao što im je takvu uputu pokazao u svim djelima i cjelokupnom ahlaku.

Druga korist: Udaljavanje od ružnog i lošeg izražavanja je prepreka da jezik postane sredstvo ružnog i napadnog govora koje može napasti dušu, i ono je prepreka da se ličnost čovjeka okiti svojstvom na koje te riječi ukazuju. Zbog toga, mnogi ljudi praktikovanjem ružnog govora dovedu do toga da ih značenje takvog govora nadvlada, pa je zato Allahov Poslanik sallahu alejhi ve sellem preventivno zabranio pripisivanje krivice zaborava ajeta sebi, kako izražajno, tako i značenjski.

Treća korist:  Prenosi Ebu Davud od Ibn Musejjeba da je rekao: “Neka niko od vas ne govori: “mali mushaf” i “mali mesdžid” deminutivom. Mushaf i mesdžid pripadaju Allahu, a On je Uzvišen. Neka kaže: “mushaf i mesdžid”.