UKRATKO O GOVORU PRILIKOM HUTBE
1. Zabranjuje se govor kada se imam popne na minber, a onaj koji se poigra sa kamencicima ili nečim drugim izgubio je vrijednost džume-namaza.
2. Ko uđe u mesdžid dok imam drži hutbu nije mu dozvoljeno da naziva selam. Međutim, ukoliko neko i pored toga nazove selam, prepušteno je izboru da mu se uzvrati išaretom na selam, da mu se nikako ne uzvrati ili da mu se odgovori selam u sebi, a ne naglas.
3. Kada hatib spomene ime Allahova Poslanika, sallallahu alejhi we sellem, dozvoljeno je slušaocu da u sebi donese salavate na njega.
4. Prilikom kihanja za vrijeme hutbe dozvoljeno je klanjaču da se u sebi zahvali Allahu, dželle sanuhu.
5. Kada hatib spomene ajete koji govore o kazni i o Džehennemu, dozvoljeno je slušaocu da zatraži zaštitu od Vatre, a isto je pravilo i sa istigfarom.
6. Ukoliko hatib bude dovio prilikom prve ili druge hutbe, dozvoljeno je slušaocu da u sebi izgovara “Amin!” Ukoliko hatib počne učiti dovu nakon druge hutbe, dozvoljeno je slušaocu da izgovara “Amin”, jer je hatib završio sa hutbom.
7. Dozvoljen je govor za vrijeme hutbe u slučaju spasavanja slijepca, opominjanja na postojanje zmije, škorpijona, vatre ili nečeg sličnog u mesdžidu kako bi se otklonila šteta.
KO STIGNE U MESDŽID ZA VRIJEME HUTBE, TREBA KLANJATI DVA REKATA TEHIJJETUL-MESDŽIDA
Džabir, radijellahu anhu, je rekao: “Uđe (u mesdžid) jednog petka neki čovjek, dok je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi we sellem, držao hutbu i Poslanik ga upita: “Da li si klanjao?” “Nisam” – odgovorio je. “Onda klanjaj dva rekata!” – reče Poslanik, sallallahu alejhi we sellem.” (Prenosi Buhari i Muslim) Ovaj hadis predstavlja jasan dokaz da ko zakasni na džumu-namaz i uđe u mesdžid u toku hutbe, dužan je klanjati dva rekata i pored toga što je bilo kakva aktivnost za vrijeme hutbe zabranjena i iz hadisa se isto tako vidi da imam može govoriti sa prisutnima, a oni koji sjede ne trebaju govoriti.
Iz knjige: Propisi džume namaza na temeljima Kur’ana i Sunneta
Autor: Salih Kurdi